Након повлачења преко Црне Горе и Албаније, трупе српске војске које су имале војне оркестре биле су смештене на Крфу, у Солуну, Бизерти, и у неким градовима Македоније и Бугарске. У овим местима текао је њихов опоравак и припрема за фронт. За опоравак и подизање морала српске војске, неговање културног сећања и одржавање осећаја блискости са отаџбином, важну улогу имали су војни оркестри, чији је број након 1916. године смањен, а међу којима су се посебно истицала два – Музика краљеве гарде, којом је дириговао Станислав Бинички, и Музика коњичке дивизије, на челу са капелником Драгутином Покорним. Партитуре које су на тешком путу "Албанске голготе" изгубљене, преписиване су или, пак, записиване по сећању, а у неким од наведених градова штампарије су штампале и нотни материјал.
Различита нотна и архивска грађа коју су за собом оставили ратници-музичари и музичари-ратници нашла је пут од фронта до Библиотеке факултета музичке уметности. Тако се у посебним збиркама Библиотеке могу пронаћи ноте настале за време рата, посвећене српској војсци и војсковођама, композиције извођене на концертима на Крфу, Солуну, Бизерти, Тунису, Алжиру и другим градовима земаља Магреба где се српска војска опорављала после Албанске голготе и спремала за фронт, партитуре композиција наменски расписаних по оркестарским деоницама, а посвете и белешке на самим нотама откривају места и датуме одржавања концерата, личне утиске аутора и извођача, као и кретање саме војске и цивила у току рата.
Свака композиција коју излажемо носи са собом одређену причу, приближава време и услове у којима је настала или извођена.
Различита нотна и архивска грађа коју су за собом оставили ратници-музичари и музичари-ратници нашла је пут од фронта до Библиотеке факултета музичке уметности. Тако се у посебним збиркама Библиотеке могу пронаћи ноте настале за време рата, посвећене српској војсци и војсковођама, композиције извођене на концертима на Крфу, Солуну, Бизерти, Тунису, Алжиру и другим градовима земаља Магреба где се српска војска опорављала после Албанске голготе и спремала за фронт, партитуре композиција наменски расписаних по оркестарским деоницама, а посвете и белешке на самим нотама откривају места и датуме одржавања концерата, личне утиске аутора и извођача, као и кретање саме војске и цивила у току рата.
Свака композиција коју излажемо носи са собом одређену причу, приближава време и услове у којима је настала или извођена.
Покорни, Драгутин. Марш. Ниш: Д. Покорни, 1915.
Драгутин Покорни (1867-1956) у току Првог светског рата био је диригент Музике коњичке дивизије са којом је прошао Албанску голготу и са српском војском пребачен у Бизерту. Марш за војни оркестар компоновао је октобра 1915. године у Нишу, тадашњој престонци Србије, где је са Музиком коњичке дивизије одржавао концерте. Покорни је партитуру за симфонијски оркестар исписао графитном оловком, а пет листова целог марша је прошивено концем.
Miloyevitch, Miloye. Serbian rapsody: for piano: opus 16. Salonique: M. Milojević, [1916].
Српски композитор Милоје Милојевић (1884-1946) био је стациониран у Солуну при Врховној команди током 1916–17. године. У том граду је Милојевић компоновао Српску рапсодију (Serbian rapsody) за гудачки оркестар, у којој обрађује популарне народне игре и песме. Рукопис Рапсодије из 1916. године, у преради за клавир соло, чува се у Библиотеци ФМУ. У овом препису су наслови свих ставова, као и напомене, исписане на енглеском језику, док је насловну страну сам композитор илустровао вињетом у бојама српске тробојке.
Верзија Рапсодије за клавир соло штампана је 1921. године у Паризу, под насловом Dans mon pays (У мојој земљи), у едицији Œuvres des compositeurs Serbes.
Верзија Рапсодије за клавир соло штампана је 1921. године у Паризу, под насловом Dans mon pays (У мојој земљи), у едицији Œuvres des compositeurs Serbes.
Saint-Saëns, Camille. Samson et Dalila. Bizerte: s. n., 1916.
Рукопис оркестарског материјала за арију Далиле "Моје срце се отвара на твој глас" ("Mon coeur s'ouvre à ta voix") из 2. чина опере Самсон и Далила Камија Сен-Санса (Charles-Camille Saint Saëns, 1835—1921) датиран је 1916. године у Бизерти. Док се на крају партитуре потписао Jan Wittmann, вероватно као преписивач, потпис који се понавља на деоницама није читко написан, те име музичара заслужног за расписивање већине оркестарских штимова остаје непознато. Неколико деоница је писано различитим рукописом, што значи да је у процесу обезбеђивања нотног материјала учествовало више музичара. Вокална деоница у партитури исписана је без текста, те постоји могућност да је ова арија изведена као инстурменталнa нумера.
Занимљиво је да је на полеђини деонице виолончела исписана мелодија српске химне Боже правде за крилницу, лимени дувачки инструмент карактеристичан за војну музику.
Занимљиво је да је на полеђини деонице виолончела исписана мелодија српске химне Боже правде за крилницу, лимени дувачки инструмент карактеристичан за војну музику.
Винш, Индрих. Ђенерал Терзић марш. Крф: Картографска радионица Топографског одељења Врховне команде, 1917.
Божидар Терзић био је српски генерал и министар војни за време Првог светског рата. Марш Ђенерал Терзић овом војковођи у част компоновао је диригент Словено-српке музике Индрих Винш, а сама партитура штампана је на Крфу 1917. године у Картографској радионици Топографског одељења Врховне команде.
Mokranjac, Stevan Stojanović. Tri junaka. Bizerta: s. n., 1917.
Музика коњичке дивизије изводила је и Мокрањчеву (1856—1914) песму Три јунака. Према деоницама првих виолина које су сачуване, закључујемо да је ова песма аранжирана за глас уз пратњу оркестра, вероватно само гудача. На основу бележака на листовима деоница сазнајемо да су пратњу песме изводили Никола Николић, [Димитрије] Големовић, Станко Јовановић и Ненад Грачанин у Бизерти, октобра 1917. године.
На полеђини сваке деонице прилепљене су ноте Air de Paris et Helene.
На полеђини сваке деонице прилепљене су ноте Air de Paris et Helene.
Février, Henry. Aux Morts pour la Patrie. Bizerta: s. n., 1917.
Музика коњичке дивизије имала је важну улогу у продубљивању пријатељства са савезницима и локалним заједницама. Учествовала је на различитим савезничким прославама, и у складу са потребама публике и потенцијалних финансијера проширивала репертоаре, те су се, осим српске музике, неретко изводиле и националне химне и патриотске песме савезника. Једна од њих је и Палима за отаџбину (Aux morts pour la patrie) коју је компоновао Анри Феврије (Henry Février, 1875-1957), а која је према белешкама на самим преписима изведена 21. новембра 1917. године у Бизерти. Белешке нас доводе до закључка да су је изводили Сава Дреновац, и други музичари који су поменути именом или презименом (Миладин, Големовић, Станко, Ненад, Хофнер).
Дреновац, Сава (мелограф). [Народне песме]. Бизерта: б. и., 1917.
Међу рукописима сачуваним у библиотеци Драгутина Покорног, налази се и један лист са мелографским записима српских и македонских народних песама и игара: Хај видим дико, Пишнула Јана, Три пут ми чукна на пенџер, Појдо горе, појдо доле, Мој чардаче, Тамо далеко, Крца, крца нова кала, Коло.
Мелодије са текстом записао је наредник Сава Дреновац, члан Музике коњичке дивизије. Потпис Саве Дреновца налази се и на деоници виоле за композицију Aux morts pour la patrie, те претпостављамо да је у оркестру свирао управо овај инструмент.
Мелодије са текстом записао је наредник Сава Дреновац, члан Музике коњичке дивизије. Потпис Саве Дреновца налази се и на деоници виоле за композицију Aux morts pour la patrie, те претпостављамо да је у оркестру свирао управо овај инструмент.