Пред српским народом, великим делом измученим преласком преко Албаније и дуготрајним опоравком, предстојао је не само наставак ратних дејстава, већ и својеврсна "борба" за очување и одржање културе Србије и њене слике у савезничким круговима. Србија је од самог почетка рата примала војну и финансијску помоћ од Русије, Француске и Велике Британије. Ипак, до 1916. слика о Србији није била толико упечатљива у страним државама. Тек кад је Србија била у војном смислу сломљена – након преласка Албаније, слика о малој држави која се бори за слободу проналази своје место код савезника, те почињу да се организују многобројне манифестације за помоћ избеглицама, рањеницима, ратној сирочади. Своју активност настављају разне хуманитарне организације, као што су Српски потпорни фонд (Serbian relief fund), са седиштем у Лондону, који је, између осталог, помагао Српски црвени крст, а током 1915. и 1916. новоформирани Швајцарски хуманитарни фондови (нпр. Комитет Кантона Во (Comité vaudois de secours aux Serbes), чији је оснивач био Арчибалд Рајс (Archibald Reiss, 1875-1929), и Швајцарски комитет за помоћ Србима (Comité suisse de secours aux Serbes у Женеви)) шаљу помоћ окупираним Србима и ратним сирочићима, што је било могуће захваљујући томе што потичу из ратно неутралног подручја.
Велики значај у културној пропаганди Србије имали су српски интелектуалци који су у европским градовима организовано радили на ширењу свести о Србији. Као резултат ових напора у Великој Британији и Францускоj обележен је и Дан Косова 1916. године (у Сједињеним Америчким Државама две године касније), што је подржано различитим културним садржајима (издаване су књиге, одржавани концерти са одговарајућом тематиком).
Такође, музичари – посебно оркестри Музика краљеве гарде и Музика коњичке дивизије, – раде на музичкој пропаганди, те концертирају знатно чешће него пре рата у складу са "све већим захтевима у ширењу пријатељства са земљама савезницама", а често и у корист набавке инструмената и партитура. Музика коњичке дивизије је 1916. године одржала турнеју у градовима Туниса, Алжира и Марока (за прикупљање средстава за изградњу српског гробља у Бизерти). Осим споја политичких и културних циљева у рату, имали су мисију одржавања пријатељства са Тунисом. Резултат овог рада био је велики број пријатељстава са страним музичарима. На репертоару концерата редовно су место налазиле патриотске композиције страних аутора, као и химне земаља-савезница.
Велики значај у културној пропаганди Србије имали су српски интелектуалци који су у европским градовима организовано радили на ширењу свести о Србији. Као резултат ових напора у Великој Британији и Францускоj обележен је и Дан Косова 1916. године (у Сједињеним Америчким Државама две године касније), што је подржано различитим културним садржајима (издаване су књиге, одржавани концерти са одговарајућом тематиком).
Такође, музичари – посебно оркестри Музика краљеве гарде и Музика коњичке дивизије, – раде на музичкој пропаганди, те концертирају знатно чешће него пре рата у складу са "све већим захтевима у ширењу пријатељства са земљама савезницама", а често и у корист набавке инструмената и партитура. Музика коњичке дивизије је 1916. године одржала турнеју у градовима Туниса, Алжира и Марока (за прикупљање средстава за изградњу српског гробља у Бизерти). Осим споја политичких и културних циљева у рату, имали су мисију одржавања пријатељства са Тунисом. Резултат овог рада био је велики број пријатељстава са страним музичарима. На репертоару концерата редовно су место налазиле патриотске композиције страних аутора, као и химне земаља-савезница.
Zillhart, Ethel. Kossovo: Serbia’s hymn of glory. London: Novello and company, cop. 1919.
Етел Зилхарт (Ethel Uhlhorn Zillhardt) компоновала је песму за глас и клавир, Косово – српска химна славе (Kossovo - Serbia's Hymn of Glory), вероватно подстакнута живом пропагандом српских интелектуалаца и њихових енглеских пријатеља у Лондону, током Великог рата. Химна је компонована по енглеском препеву одломка српске народне песме "Слуга Милутин", а посвећена је Евелини Хаверфилд (Evelina Haverfield, 1867–1920), Енглескињи оданој српском народу од почетка Великог рата до своје смрти у Бајиној башти. На комеморативном скупу поводом смрти Евелинe Хаверфилд, одржаном у катедрали Саутварк (Southwark Cathedral) у Лондону, певана је химна Косово, у присуству композиторке, Етел Зилхарт.
[Jenko, Davorin]. The Serbian national anthem. London: Kossovo Day committee, [1916].
Један од највидљивијих резултата српске дипломатске пропаганде била је организација прославе Видовдана у Енглеској 1916. године, под именом Дан Косова (Kossovo Day). Те, 1916. године, издато је у Лондону више публикација* које су упознавале енглеску јавност са историјским чињеницама о Косовској бици, као и њеном значају за етички код српског народа. Организациони комитет Дана Косова (Kossovo Day Committee) објавио је српску химну Боже правде у преради за клавир, са текстом преведеним на енглески.
* https://archive.org/details/kossovoday13891900lond
https://archive.org/details/layofkossovoserb00harviala/page/n5
* https://archive.org/details/kossovoday13891900lond
https://archive.org/details/layofkossovoserb00harviala/page/n5
[Jenko, Davorin]. The Serbian.. Royal Anthem. Liverpool: Serbian Red Cross Society, s. a.
Српска краљевска химна (The Serbian Royal Anthem) Боже правде штампана је и у Ливерпулу, у најмање једанаест издања. У погледу музике, то је иста прерада за клавир као и лондонско издање. На омотној страни наведено је да средства од продаје иду у корист Српског црвеног крста.
Chansons et danses serbes. Zurich: Zürcher et Furrer, 1917.
Издање Српске песме и игре (Chansons et Danses serbes) из 1917. године продавано је у добротворне сврхе, а садржи кратак предговор о српским песмама и играма, као и савете за начин извођења. Приход од продаје је ишао у корист Швајцарског комитета за помоћ Србима, а био је усмерен директно на помоћ српским сирочићима. На корицама се налази цртеж сликара Мирка Рачког (1879–1982).
Heath, John R. “Serbian” quartet: for strings. London: J. & W. Chester, cop. 1919.
Џон Хит (John R. Heath, 1887–1950) је компоновао Српски квартет (Serbian Quartet) инспирисан мотивима и ритмовима српских народних песама које је чуо у Солуну, где је као лекар у Краљевском војном медицинском корпусу (Royal army medical corps) био на служби током Великог рата.
Квартет је објављен 1919. године у Лондону, а примерак партитуре чува се на Факултету музичке уметности као део личне библиотеке Милоја Милојевића.
Квартет је објављен 1919. године у Лондону, а примерак партитуре чува се на Факултету музичке уметности као део личне библиотеке Милоја Милојевића.
Heath, John. Serbian quartet, 2nd movement. (midi)
Miloyevich, Miloye. Miniatures serbes. London: J. & W. Chester, 1917.
Хит и Милојевић су се можда упознали у Солуну, где је српски композитор био стациониран при Врховној команди током 1916-17. године. Не знамо да ли је коинциденција или заслуга тог познанства, али Милојевић је издао своје Минијатуре оп. 2 у Лондону 1917. године, код истог издавача код кога је и Хит издавао своја дела - J. & W. Chester-а. Mинијатурe оп. 2 издате су чак пет пута у периоду од 1914. до 1965. године. Међутим, једино лондонско, ратно издање има национални предзнак "Српске" (Miniatures Serbes). На насловној страни читамо да је дело штампано у сврху помоћи Српском црвеном крсту, захваљујући дарежљовости Павла Митровића из Дубровника.
Тако поново свака публикација из времена Великог рата прича посебну причу о личностима и "нотама које су ратовале" не само на бојном пољу, већ на пољу пропаганде, добротворног рада, коначно – на пољу повезивања, а не раздвајања људи са различитих меридијана.
Тако поново свака публикација из времена Великог рата прича посебну причу о личностима и "нотама које су ратовале" не само на бојном пољу, већ на пољу пропаганде, добротворног рада, коначно – на пољу повезивања, а не раздвајања људи са различитих меридијана.
Georgevitch, T. R. Macedonia. London: George Allen, 1918.
Тихомир Ђорђевић (1868–1944), старији брат композитора Владимира Р. Ђорђевића, био је етнолог, фолклориста, историчар и професор Универзитета у Београду. У Првом светском рату био је командир болничке чете, а након преласка Албаније, бива пребачен у Француску, а затим у Енглеску. У Лондону је био члан "Српског клуба" који су чинили интелектуалци (заједно са Богданом и Павлом Поповићем, Цвијићем и другима), а радио је на промоцији Србије. Тихомир Ђорђевић је држао и предавање о Србији, њеној историји и фолклору, за енглеску јавност која нам "није била наклоњена". У овом периоду, написао је и, на енглеском језику у Лондону 1918. године, објавио књигу Macedonia, која је доказ његове блискости са идеалима југословенства. Књига је опсежна и, према мишљењу етнолога, и даље политички актуелна. На насловној страни примерка овде представљеног налазимо посвету аутора своме брату Владимиру.
Perrin, Clément. Croix de Guerre. Salonique: l'auteur, 1916.
О пријатељству Драгутина Покорног и француcких војника музичара сведочи и примерак композиције Ратни крст (Croix de Guerre) са посветом аутора Клемена Перена (Clement Perrin, 1876–1970) диригенту Музике коњичке дивизије: "Au Capitaine Pokorni en souvenir de son passage a Alger avec les salutations respectueuses de l' auteur". На насловној страни овог издања свечаног марша Croix de guerre, налази се илустрација француског ордена Ратни крст са златном палмом.
Volkmann, Berthe Laborde. Revanche: marche militaire. Alger: Bijoux - concert, [1916].
Композиција Реванш (Revanche), аутора Берте Лаборд-Волкман (Berthe Laborde Volkmann), објављена је 1916. године у Алжиру, а посвећена је француском маршалу Жофру (Joseph Jacques Césaire Joffre, 1852–1931), у знак "пријатељског дивљења". На концертима у Алжиру, вокалну деоницу изводила је Сержин д'Увре (Sergine d’Auvray), а ово издање садржи и тај податак. На насловној страни налазимо пријатељску посвету Драгутину Покорном, што сведочи о блиским културним везама.
Laffage, Antonin. Al-Jaïch. Tunis : A. Laffage, s. a.
Међу публикацијама које се чувају у збирци Драгутина Покорног налазе се и арапске песме као сведочанство о сусрету различитих култура, а једна од њих је и Al Jaïch композитора Антонина Лафажа (Antonin Laffage, 1858-1926) за глас и клавир. На задњој коричној страни стоји потпис виолинисте Николе Николића и белешка "музик сербе".
Santoliquido, Francesco. Ferhuda: scene di vita araba in 3 atti. Roma: E. Grandi, cop. 1920.
Драгутин Покорни је током боравка у Тунису успоставио дубоко и чврсто пријатељство са италијанским композитором Франческом Сантоликвидом (Franscesco Santoliquido, 1883-1971) који је за време Великог рата живео у тунишком граду Хамамету. Сантоликвидо је своју наклоност према капелнику Музике коњичке дивизије очигледно изражавао и кроз даривање те се у заоставштини Покорног може наћи неколико његових дела. Међу њима је и либрето за оперу Ферхуда, као и два примерка клавирског извода те опере са посветама композитора. На једном примерку клавирског извода опере налазимо белешку Покорног: "Ову оперу требао сам ја на молбу компонисте дириговати у Тунису као премијеру у Тунису 1918. са мојом Музиком, али сам добио наређење да кренем исте године натраг за Солун - и Србију, те је сам компониста дириговао. Покорни".
Santoliquido, Francesco. La favola di Helga. Milano: G. Ricordi & Co., 1910.
Према посвети на клавирском изводу музичке драме Прича о Хелги (La favola di Helga) Франческа Сантоликвида: "Au Cap. Drag. Pokorny, souvenir de la première exécution de 'Il profumo delle oasi sahariane' à Bizerte, Francesco Santoliquido, Bizerte, le 3 février 1918." закључујемо да је Драгутин Покорни присуствовао премијери извођења Il profumo delle oasi sahariane. Из колекције концертних програма који су сачувани у Народној библиотеци Србије и доступни јавности на сајту Велики рат, закључујемо да је управо Музика коњичке дивизије, на челу са капелником Покорним, 22. јуна 1918. године извела ову симфонијску скицу.
La guerre de l'Allemagne. [S. l. : s. n.], 1915.
Књига Рат у Немачкој (La guerre de l'Allemagne) је оштећена, те нисмо могли да утврдимо име аутора. Међутим, на основу посвете ("У част Србије и њених војника оличених у личности капетана Драгутина Покорног...") и садржаја књиге (војна дипломатија и ратна дешавања током 1914-15), може се претпоставити да је поклон војног лица. Рат у Немачкој је и важан сведок и коментатор актуелних дешавања у прве две године Великог рата. Треће поглавље књиге је посвећено дешавањима у Краљевини Србији (Сарајевски атентат, ултиматум Аустроугарске по тачкама, ратне припреме) током сукоба, о чему се говори и у наставку публикације на појединим местима.